Све оно што нас окружује, све што је опипљиво или пак, платонски, у себи носи неку драж. Инспирацију.
Сви они који су део нашег живота, сви они који дођу, прођу, остану или оду из њега, оставе у нама неизбрисив траг. Инспирацију.
Свака наша мисао,
Свако наше осећање,
покрет, додир, осмех, суза, патња, срећа и бол, ствара у нама нешто јако, некада недокучиво. Инспирацију.
Инспирација живота лежи у нама самима, у малим, за срећу увек потребним, стварима.
Боји наш живот спектром дугиних боја, а на нама је да сваког дана одаберемо ону, која ће нам обележити тај дан.
bigmouth | 03 Март, 2013 18:16
Предивно, бескрајно, снажно - три речи којима описујем време проведено са тобом. Сваки твој поглед, додир, осмех у мени буди нешто за шта сам готово убеђена била да је давно умрло. Ишчезло. Или можда никада није ни постојало. Свеједно. Сада је ту...због тебе.
Тишина и мрак. Довољно је макар да те погледам, да снажно стиснем испреплетане нам прсте руке, да само овлаш дотакнем ти усне и наслоним главу своју на груди твоје, да ослушнем ти уздах или откуцај срца, па да осетим - живим. Није ми потребно да с тобом размењујем речи, јер и без њих знам да ћеш ме разумети. И за ово кратко време, ја сам постала бесмртна.
Пас. То сам ја. Верна, емотивна, љубоморна. Признајем, јесам. Сада да. А без тебе сам олињали џукац који гледајући у реку која за собом носи и оно мало живота, види само тужне очи и исту коју одлази. Одраза у њој нема. Јер онда жива нисам. Јер онда и мене однеће та река заборава.
Напорна понекад. И себи сам. Покушавам да се опустим, живим у тренутку који траје, да живим од данас до сутра, без осврта на прошлост без погледа у будућност, а онда увуче се мали црв у мисли, који изједа ми и срце и таман када помислим да нико и ништа, осмех који претходно вече нацртао си ми на лицу, не може да ми скине, то се преокрено. Вероватно је ипак ствар у времену - оном кратком времену, јер се поверење стиче, затим мало по мало дограђује и одржава временом.
Не летим, послушала сам те. Не залећем се и не везујем ланцима и катанцима. Не гушим се. Полако, али сигурно учим да уживам, да се опустим и препустим. Само се плашим. Чега?! Знаш. Знам да знаш, а зашто..
Зато што иако је ово нешто веће од љубави ;), нешто што разумемо само ја и ти, нешто што нема рок трајања...зато што сам само твоја, и зато..зато што желим да се то не промени.
Зато што си ти сад, као киша жедној земљи, мени.
<3 П <3
bigmouth | 05/03/2013, 06:47
Hvala :) Pozdravčina! :DD
Многи мисле да ме знају... а заправо - само ме пар њих заиста и познаје.
*Успешна студенткиња, која се у слободно време бави писањем и музиком.
**Дан ми се састоји из лудачког смејања, још луђег распореда обавеза и обавезног кафенисања са друштвом.
*Романтичар, оптимиста, кезоноша о.О, и обожавалац домаће рок сцене.
Укратко - то сам ЈА :)
| « | Март 2013 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
...
2me | 05/03/2013, 01:26
Predivno :) Pusti nek tece i nek te taj tok vodi :)) Pozdrav golem :)