Боје живота

Све оно што нас окружује, све што је опипљиво или пак, платонски, у себи носи неку драж. Инспирацију.
Сви они који су део нашег живота, сви они који дођу, прођу, остану или оду из њега, оставе у нама неизбрисив траг. Инспирацију.
Свака наша мисао,
Свако наше осећање,
покрет, додир, осмех, суза, патња, срећа и бол, ствара у нама нешто јако, некада недокучиво. Инспирацију.

Инспирација живота лежи у нама самима, у малим, за срећу увек потребним, стварима.
Боји наш живот спектром дугиних боја, а на нама је да сваког дана одаберемо ону, која ће нам обележити тај дан.

ЧАША ДО ПОЛА ПУНА

bigmouth | 05 Март, 2013 18:03

 

Ново јутро - нови дан и са њим нови почетак. Сунце које просипа зраке по мојој соби и прекида ми сан, аларм који се на сату полако укључује и "узнемирава" моје сањиве очи и мирис кафе који допире из кухиње, представљају део савршенства коме од данас желим да се предам. Део су мира и спокоја који ми је и више него потребан. 

Устајем пажљиво, прво спуштајући десну ногу, не зато што сам сујеверна, већ јер желим да све буде у оквирима мог савршенства, без икаквих назнака о неком непожељном (не)могућем паду. Широм отварам прозор и удишем - светлост, топлоту, мирисе и снагу. Удишем љубав коју ветар наноси, удишем спокој који птице доносе. Удишем нову наду и нови почетак. Крећем у нове победе!

Испијам кафу, полако, уживајући у сваком гутљају као да је посебан, последњи. Нема више журбе; схватам - времена има и више него довољно када све радиш мирно и полако, а опет, тако га је мало када журећи скачеш са једне ствари на другу, попут коња на шаховској табли, који јуришајући на краљицу бива поједен. 

Време, да вратиш не можеш. Учињене поступке да обришеш, изговорене речи да прогуташ, направљене кораке да повучеш, такође не можеш. Али да кренеш даље и из грешака поуку извучеш, наравно да можеш. И мораш - ако желиш да кренеш даље и свет видиш обојен бојама дуге, видиш ствари онакве какве јесу и себе прихватиш таквог каквим јеси. Каквим те је мајка родила, улица и пријатељи прихватили и каквим си самог себе годинама начинио.  

Навлачим патике, стављам своје пинк наочаре и крећем - идем тамо где се преко трња стиже у звезде. Ипак - један пораз, или још један, па још један...још један и опет тако у круг, не значи да је битка заиста изгубљена, већ да војска мора да поради на својој дефанзиви или офанзиви, у зависности од борбе која је до тада вођена. Победа је неизвесна, али увек присутна. Могућа. Треба је само достићи, трудом, вољом и осмехом.

Сваком од нас, дато је пет минута славе. Неко тај тренутак искористи тако што се труди да публику засмеје до суза и потом бива награђен громким аплаузом од стране исте, док други пак, усред велике количине треме, побегну иза завесе и одустану, те дају прилику оним смелијим да се опробају и успеју. Касније се покају...али касно ће бити касније. 

- Ја бирам ОСМЕХ, рано јутро окупано сунцем, мирну воду која носи немире. 

- Ја бирам ЉУБАВ, срце које због њега трепери и очи које само у његовим себе виде.

- Ја бирам ПРИЈАТЕЉСТВО, искрену реч, подршку и суд.

- Ја бирам УСПЕХ, ја бирам СЕБЕ и сваки степеник који ка врху води.

- ЈА БИРАМ ОНО НА ШТА МЕ СРЦЕ НАВОДИ, А ГЛАВА ОДОБРИ. Оно што је по мени праведно и оно што се за мене, по мојој мери, скроји.

Моја је чаша до пола пуна, јер иста се увек допунити да. Моја је чаша до пола пуна, јер дотле сам је сама испила ја...

Вода никада престати да тече неће, па зашто бих се онда плашила да ће моја чаша једног дана остати празна? Макар и само ВОДА била та, чиме ћу своју чашу увек изнова пунити до врха. 

Генерална | Пермалинк | Коментари (1) | Трекбекови (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb