Боје живота

Све оно што нас окружује, све што је опипљиво или пак, платонски, у себи носи неку драж. Инспирацију.
Сви они који су део нашег живота, сви они који дођу, прођу, остану или оду из њега, оставе у нама неизбрисив траг. Инспирацију.
Свака наша мисао,
Свако наше осећање,
покрет, додир, осмех, суза, патња, срећа и бол, ствара у нама нешто јако, некада недокучиво. Инспирацију.

Инспирација живота лежи у нама самима, у малим, за срећу увек потребним, стварима.
Боји наш живот спектром дугиних боја, а на нама је да сваког дана одаберемо ону, која ће нам обележити тај дан.

category: Генерална

ПЕСМЕ ТУЖНОГ СЛАВУЈА

  1.  Прави у погрешно време, заробљени, као на сунцу две сене. Једна што жели да у стопу кораке човека прати, друга да се тихо у ноћ врати. Прави у...

Птице које никад не полете

   Волим,  заиста и искрено. Нажалост - то није довољно. Ма колико пута ширила крила и окретала очи ка небу, опет бих осетила бол. Први пут...

Бити или не бити

  Не постоји лепши осећај од оног када си на себе поносан. Када себи дозволиш да срећан будеш и да сву ту срећу, из малих ствари, упијеш. Ја сам,...

ЧАША ДО ПОЛА ПУНА

  Ново јутро - нови дан и са њим нови почетак. Сунце које просипа зраке по мојој соби и прекида ми сан, аларм који се на сату полако укључује и...

ЗАПИС ДУШЕ

Предивно, бескрајно, снажно - три речи којима описујем време проведено са тобом. Сваки твој поглед, додир, осмех у мени буди нешто за шта сам готово...

НАСМЕШИ СЕ (:

Спремам се да изађем из стана. Са чивилука, у ходнику крај улазних врата, скидам капут, пребацујем исти преко леђа и у тај мах, хватајући се за кваку, за собом...

ШПИЛ КАРАТА на столу за ПОКЕР

  Живот је попут неке игре карата. Тако посматрано - рука која вам их дели, представља судбину, а начин на који одиграте партију, представља вашу...

...јер ТИ не одустајеш (од мене)

    * НЕ МОГУ! Знам да не могу, молим те, ајмо утабаном стазом...  * Не! Ајде кукавице ;), можеш! МОЖЕШ! ... Видиш да можеш! Не могу, у својој глави не могу,...

ДАО СИ МИ СНАГЕ ДА НАСТАВИМ ТАМО ГДЕ САМ ЈЕДНОМ СТАЛА

  Била сам на дну. Уплакана, подераних колена и сама. Прашина коју ветар ми је немилосрдно бацао у лице, пекла је, и истовремено, чинила моје очи још...

ПРИЗВАТИ СУНЦЕ

  Уснила у сивилу овог, смогом прекривеног, града, све што сам икада видела били су облаци. Кишни, тмурни и надасве тужни. Олујни, и страшни, кад - кад...

Jednom...kad sve ovo bude juče...

Volela bih da sve obrišem - sunce, koje nikako da dobije na snazi, pticu, kojoj se let pretvara u pad, zgradu, koja pre par godina je gorela u plamenu, sebe, kojoj nedostaje samo jedan deo slagalice da bi od blede senke postala i odraz u ogledalu, i put... Višestotina...
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb